Please be better than last year !!!

Zatvara kofere i ova 2011. Kao što to čini svako ko odlazi znajući da se nikada više neće vratiti, tako i ona pokušava u ovih par zadnjih dana da ostavi  nešto po čemu će ostati upamćena. Po čemu ćete je Vi pamtiti?
Ja ako je analiziram nagrabusila ga je! Neću joj dati da ode dok joj ne naplatim za sve što mi je donela (i odnela). Početak kao i kod svake druge, nacickan praznicima koje ne volim. Hrana, iće i piće i očas posla par kilograma više. Onda proleće prošarano: red osmeha - red nervoze - red osmeha - red nervoze… i ništa konkretno, ali ajde da ne cepidlačim: ocenjujem ga pozitivno! Leto?!?! Tu sam iskreno stala! Ovo leto bilo ne ponovilo se! Plašila sam se i jeseni! Previše sam od nje očekivala, reklo bi se. Naravno, kad previše očekuješ ništa ne dobiješ, što se i u ovom slučaju pokazalo. A finansijska priča je pratila “celokupno raspoloženje”, pa sam tako letnji odmor mogla (po redovnosti plate) da POČNEM da planiram tek u oktobru. Jbg! Sve u svemu leto DELETE! A jesen?! Kad na ništa dođe ništa to mu je ništa! Eto to je jesen 2011!
I mic po mic dođosmo do zime. Dođosmo mi i do kraja godine i ako je pokušala da nam skrene paznju onim prolećnim temperaturama. Bese lepo, tanke jaknice i bluzicice pa pravac tako “gologuzi” u minus! Svašta nešto, a ništa da se probere, što kazu ljudi.
Jedino dobro u celoj godini je kraj decembra na poslu. I mi siročići dobismo ono što bi kao trebalo da su zaostale plate! Da su zaostale jesu! Toliko su zaostale da im leka nema, ali ih bar dobismo! I to, opet nema sve zaostalo!
Eto…
Ako ova naredna 2012 bude i približno slična svojoj prethodnici, nek bere kožu na šiljak!
Mnogo ih je prošlo eto tek onako, jedna će morati da plati za sve! Ja sam rešila da to bude sledeća.
A vi?

Neka Vam je srećna šta god od nje očekivali i kakve god Vam zelje u njoj bile. Pazite samo šta želite...istina je ono možda se i ostvari. ;-)

Target u nedeljno jutro

            Pokvariše mi i nedeljno jutro! Krenem jutros po hleb i kafu i onako napola budna,bacim pogled na poštansko sanduče sa prećutnom srpskom molitvom ”Bože uspori malo ove račune”, i kao da me jutros čuo, nema računa, opomena, pretećih naloga za “omiljenuimaktivnost” isključenja. Nema ni onih reklama koje me posebno nerviraju. One, sve onako lepe šarene, ulickane, u Decembru sa zvezdicama, jelkicama, Deda Mrazovima,sa veeeeelikim procentima koji dominiraju na naslovnim stranama. Sve je kao toliko sniženo da čovek pomisli džabe daju. Samo u ovom mesecu, sniženje je toliko da proizvod košta zaaaamisliteee ne pet prosečnih plata (pod uslovom da ste redovni korisnik te kategorije), već su potrebne saaaamo tri i po plate za ono što želite ili što vam je neophodno (naravno cele,bez da plaćate račune,jedete,pijete,živite od njih). Eto jutros nema ni tih kataloga! Ali zato me je dočekao flajer neke političke formacije specijalno oformljene da doprinese gadosti ove predizborne kampanje. Ti neki, nemam poooojma koji su, pitaju građane Niša “da li znate koliko godina beogradske stranke vladaju u Nišu”, zahtevajući pritom da tri gradska političara priključe na poligraf i to pred kamerama. Dabome, lepo ste to smislili, kao u onoj ogavnoj emisiji ružičaste imperije, u kojoj ovaj ludi narod,priznaje da je krao, činio inceste, drogirao, lagao, varao žene, muževe, šefove…I to sve zarad zabave gladne populacije. Kažu takvih emisija ima svuda. Verujem da ima ali ja živim ovde,ne “svuda” i ne želim da ujutru kada ustanem u dnevnim novinama, pored članaka o nečemu što je realno važno za ovu zemlju, čitam kako je tamo neko prodao svoje najdublje tajne za par hiljada evra. Neka prodaje, sve je danas podložno trgovini pa i tajne, ali ako je medijski prostor veče pre toga bio opterećen time, nije neophodno, a ni fer, nastaviti maltretiranje naroda. E ova formacija koja mi je podigla pritisak ranom zorom, vođena pomenutim TV cirkusom, zahteva isto to samo malo drugačije. Pritom, u toj svojoj bahatosti, spominju ime jedne medisjke kuće u gradu kao da je i ona deo toga jer, jelte, stoji na famoznom flajeru koji poziva na javni linč tri gradska političara čije se slike, ko na poternici, nalaze ispod javnog poziva i velikog  “target”znaka.

          Da se razumemo, ni jedan od prozvanih gradskih otaca nije mi iz oka ispao da me pogađa njegova prozivka. U ovoj, ko što gore rekoh, najprljavijoj predizbornoj kampanji ikada, očekujem još da jedni drugima zakažu “ferku”kod konja. Samo još to nismo videli. Nanerviralo me je to što smaraju bre više svojim prepucavanjem. Koliko god ljudi žele da ne slušaju više o njihovim glupostima,oni više pritiskaju. Malo im što su svakodnevno na svim medijima!? Imam utisak da će neko on njih istrčati kada otvorim rernu! Ovaj narod bre više ni ukućanima ne otvara vrata kada dođu van očekivanog vremena, misleći da su stranački aktivisti sa letkom u ruci i glavom u torbi! Razumete me onda zašto sam poludela kada me je u nedeljno jutro dočekao crveno beli flajer,sa jeftinom štampom i dubokoumnim pitanjima na koja bi dotična gospoda,”povezani na detektor laži” (doslovno tako piše), pred kamerama, trebalo da odgovore na pitanja: Da li ste primili mito? Da li ste učestvovali u krađi izbora? Da li ste nameštali javne tendere? Da li ste kao poslanik u Beogradu glasali protiv interesa Nišlija?

A ništa lične afere, ništa prevare, kršenje javnog reda i mira, ništa sex,droga & RnR? Razočarali ste me formacijo.

Ljudi, postoji zakon u Srbiji koji važi i u predizbornoj kampanji, a koji kaže da ispitivanje nije dozvoljeno ako fizičko lice koje se ispituje nije dalo pristanak, odnosno ako se ispitivanje vrši bez zakonskog ovlašćenja.

Testiranja poligrafom, iako sve više u primeni, na neki način strogo su kontrolisana u Srbiji. Te tako ne trošite papir i ne dižite pritisak ovom jadnom narodu (pogotovo ne nedeljom ujutru). Ako prozivate, činite to argumentovano i dokumentovano. Ako ih i ubedite da se “povežu” na tu skalameriju, a sada je realno gledano idelana prilika za to zbog radi kampanje u kojoj na sve pristaju, biće vremena da izvestite narod o rezultatima. Mada,lično sumnjam da bi narod poverovao onima koji su ga naterali da ni sam sebi ne veruje.

              I da zaključim ovo vikend izlaganje. Povukli ste mi živac samo tako! Da živim u nekom normalnom društvu ne bih se nervirala za letke sa targetima i prozivke sa slikama ko na poternici. Ali nismo u normalnom društvu i zato se nerviram! Jedan čovek čiji blog redovno čitam rekao je nedavno “…mislio bih za većinu njih da su jednostavno najobičniji idioti koji su šaljivim scenarijom kolektivne karme za neku životnu tragediju dospeli na vrh jednog nesrećnog naroda. Nešto kao parodija na pravi život, kojoj bih se sigurno smejao kada bi se ona snimala negde drugde, a ne u gradu i državi u kojoj sam se rodio i odrastao.”

 Posle svega što doživesmo u ovoj predizbornoj kampanji jedina iole normalna konstatacija je: ako na ovim izborima postignu ono što su sebi zacrtali, a što ne donosi ništa dobro ovom napaćenom narodu, onda to znači da smo svi kolektivno prsli kao lajsne. Konačno ćemo  priznati poraz srpske inteligencije.

                                

Tri sata kvalitetnog programa

Ono što je obeležilo proteklu nedelju je definitivno rođendanski koncert grupe Kerber u Nišu.Pljuštali su pokloni na sve strane!Sa bine su poklanjane emocije,a publika je vraćala višestruko.I neko je to lepo rekao “Bilo je prelepo, prava pokazna vežba na temu kako se voli svoj grad i vole i poštuju prijatelji!... Kerber je prelepo voleo svoju publiku,a publika im je to i vratila. Neka su nam živi i zdravi! “

            Neka nova muzika,koja meni lično nije baš najjasnija,a koja baca u trans ove nove generacije, i činjenica da je koncert bio zakazan za radni dan,dovoljan su razlog za pomisao ”možda Čair bude poluprazan”.Par minuta pred početak,sada slobodno mogu reći,ovog rok spektakla,sve sumnje su otklonjene.Hala puna ko oko! Kada je Gale pozdravio goste iz svih nam bivših republika pukla me je nostalgija samo tako i nekako mi bilo drago što nisam rođena u ovim modernim godinama u kojima se odrasta sa jednim dijalektom uz tehno uspavanke.Ali pevali su i oni koji nisu bili ni u planu kada je prvi put otpevano “Hteo bih da budem pesma,pesma na tvojim usnama…”kojom je započelo sve.I aplaudirali gostima iz Rijeke,Splita,Sarajeva…i okolnih gradova,što je bio dobar primer gostoprimstva ljudi sa Nišave i vaspitanja dolazećih nam generacija.

           Tročasovna bura emocija i dobrog zvuka. Svetlana,Čovek od meda,Mezimac,…Pozicija mi je bila dobra da vidim i ono čega nema u aranžmanima pesama,suze muzičara kada je publika jednoglasno odmenila Galeta u,po meni najljubavnijoj pesmi večeri “Na raskršću”.
            Ma mogla bih ja ovako do sutra!Hvalila bih,penila ovde…ali strahujem da nisam najrealnija .Imajući u vidu činjenicu da poduže nisam obilazila koncerte,kanda sam malo zaribala,a i hormoni me pucaju kvalitetno pa mi je sve ili crno ili belo.A ovo mi  je belo da šljašti.
             I da rezimiramo.Najteže je u svom selu biti dobar,a Kerber je u svom gradu bio najbolji.Neki kažu,žurka je dostigla vrhunac kada su “Neverne bebe” sa svojim nestašnim ženskim vokalima,podigle masu “iznad oblaka”,neki su flipnuli na “YU grupu”,meni je vala od prve do poslednje pesme sve bilo lepo.I bebe i familijarni muzički sastav,i Najda i Kornelije Kovač i prateći vokali koji su razbili onu tvrdnju da postoje da bi izgledale,a ne pevale,e ove su i te kako pevale…  Nije mi smetalo ni to što nije bilo medijske pompe kako je rasvetu,binu i svu prateću opremu dovezlo 678 kamiona,ni ozvučenje koje je,pošteno,moglo biti bolje,ni kiša koja me je ubila posle koncerta. Ništa.Čak mi nije smetalo ni to što sam posle koncerta spavala cela dva sata i otišla na posao naduvena kao pčelarski pripravnik,sa glasom parne lokomotive i nogama koje nisam osećala.
       Poklonio je Kerber Nišlijama divnu završnicu ove godine,a Niš je još jednom dokazao da je grad koji ima i dobru muziku i dobre muzičare.


p.s.NTV je kao i uvek bila tamo gde je kvalitet te tako svi oni koji su bili sprečeni da budu deo svega ovoga,uskoro će imati prilike da vide koncert na TV-u ili na www.ntv.rs